Галерија

Koka ili jaje?

U osnovnoj školi približavanje 8. marta znači da će, shodno sveopštem tretiranju ovog praznika, panoi na zidovima da ocvjetaju. Budući da sam ja nastavnica likovnog, to spada u moj zadatak – angažovati djecu da urade prigodne radove. Meni taj kliše počeo da smeta, zato što mislim da škola kao ustanova propušta priliku da osvijesti djecu o problematici ravnopravnosti žena u društvu i šta zapravo ovaj datum predstavlja.

Ove godine htjela sam da napravimo malo drugačiji pano. Zadala sam djeci jednu brzinsku vježbu, da nacrtaju muškarca ili ženu kako radi posao netipičan za svoj pol. Spomenuli smo da je to povodom 8. marta. Nisam htjela ništa ja da im sugerišem, željela sam da vidim njihovo viđenje ove teme.

Povela se diskusija, kratko. Šta ćeš ti da crtaš? A ti? A ti? Smiju se. On će crtati Gospu kako drži pivkana i gleda utakmicu a  Marko pere prozore. Može, može, vi birate.

Neke curice govore da ne znaju šta da crtaju. Kako ne znate? Uzmite bilo koji posao koji se smatra da je tipično ženski i nacrtajte muškarca kako to radi, ili obrnuto. Nabrajali su neke, a one i dalje: „Pa oni to već rade“. Baš mi bi drago – radi se o seoskoj sredini, tu su ljudi konzervativniji, odbojni prema „zapadnom uticaju“. Znači, ima napretka! Moram da dodam da se primjećuje da su te djevojčice poprilično samopouzdane, samosvjesne, upravo kao da se vidi da dolaze iz zdrave porodične sredine.

Većina je odmah počela rad. Do kraja časa svi su bili gotovi i evo šta smo dobili…

Žene u ulozi muškaraca su radile uglavnom fizičke poslove, ali to su ipak bili poslovi koji ulaze u domen zanimanja – automehaničar, zidar, drvosječa… Da napomenem da su to crtali dječaci. Muškarci u ulozi žene su radili ISKLJUČIVO kućne poslove – prali suđe, veš, usisavali…Iako postoje zanimanja za koja se smatra da su navodno ženska, djeca se nisu sjetila ni jednog.

Šta nam ovo govori? Sve nam govori… Mladi muškarcai, isto kao i stariji pripadnici njihovog pola smatraju da žene koje hoće ravnopravnost treba da idu u šumu sjeći drva i slično.

Ništa novo tu nisam otkrila. Ali, ne mogu da se ne pitam, ne mogu da dokučim… Da li su oni naučili to, poprimili stav od odraslih, ili su odrasli primjesci tog roda ostali na nivou razmišljanja jednog pubertetlije, i to osnovca?!

Advertisements

7 thoughts on “Koka ili jaje?

  1. Kroz istoriju muškarci su imali prava i obaveze istovremeno, dok je moderni feministički pokret osigurao dodatna prava ženama bez podjele obaveza.
    Primjeri:
    S obzirom da je muškarac tradicionalno uticao na politiku (žena je uticala na konačnu odluku muža) recipročna obaveza je bilo služenje državi u ratu. Žene dobijanjem prava na glas nisu dobile obavezu služenja vojske nego pravo da služe ako žele.
    Muškarac ima pravo da radi ali je zakonski obavezan da izdržava ženu i djecu.Žene dobijaju pravo da rade ali ne i isti zakonski tretman pri razvodima. 99% svih razvoda žena dobija djecu, finansijsku i zdravstvenu zaštitu od države, muškarac mora da i dalje plaća alimentaciju iako mu žena ne dozvoljava da vidi djecu. A indirektno svi zaposleni (muškarci i žene) plaćaju toj istoj ženi Zdravstvenu i Finansijsku rentu kroz porez.

    Свиђа ми се

    • Sve ovo samo govori da se muškarac i dalje osjeća superiornim u odnosu na ženu. A valjda ne težimo tome da i žene uzmu pušku, nego tome da ni muškarci nikad više to ne rade…
      A ja ne znam da je muškarac zakonski obavezan da izdržava porodicu. Pada mi na pamet – možda bih mogla da se okoristim??
      Kod 99% bračnih parova koje znam majka je ta koja vodi brigu o djeci, otac po inerciji ne bi ni pokušavao da dobije starateljstvo nad njima. Kad hoće on to i može – poznajem takav primjer, i to sve sa alimentacijom. Ne znam ti mnogo o statistikama, ali svi primjeri iz života koje znam – otac ne plaća alimentaciju na koju je dužan po zakonu. Država ne pomaže ništa da se to promijeni. Alimentacija nije nikakvo izdržavanje žene nego zajedničko izdržavanje djece. Da je malo više pameti ne bi morao zakon to da reguliše… Djeca koštaju, zašto jedan roditelj sve da snosi… O nedozvoljavanju na viđanje isto slabo znam – znam da to ne bi tako smjelo, po zakonu. Pošto problem očigledno postoji, postavlja se pitanje – A zašto se oni ne žale malo glasnije, malo češće? Ili im je dovoljno to rijetko što se podruže sa djecom?

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s