Osmomartovska rezolucija

„Neće mene niko pitati je li mi bilo teško putovati iz Kotor-Varoša u BL na kurs engleskog, već će me pitati da li ja pričam engleski.“

Tako sam razmišljala kad sam sama sebe tjerala da istrpim silno smaranje dok sam čekala autobuse po stanicama, lunjanje po gradu bez cilja dok čekam čas, moljakanje drugara da ostanu sa mnom malo poslije škole.. Previše mlada da se ne stidim sjesti negdje u kafanu sama, ili u studentsku čitaonicu npr.

Jako naporno, ali nikad nisam požalila, već naprotiv, samo sam dobro imala od toga. Prvo, propričala sam engleski, a drugo, naučila sam važnu lekciju o upornosti. Ponekad je zaboravim, al’ čim mi zatreba motivacije, ja se sjetim toga.

Sad mi je trebalo.

Nameračila sam se da naslikam jedan pejzaž poslije dugog perioda neslikanja. Nema se uslova za to, teško sa malom djecom u kući, blabla… Mami rođendan 8. marta pa mi to bio odličan povod, njoj za pokon.

Od ideje do realizacije trajalo je sramotno puno dana. Ako sam mogla uhvatiti pola sata za rad dnevno, tj. noćno, to je bio dobar prolaz. Pa gdje sad baš ti kutnjaci da rastu! Po cijeli dan vrebam priliku za slikanje, a ono nikako. Konačno počnem, odmah neko cvili.

Ali mom strpljenju se nije moglo stati na kraj! Mic po mic i eto slike. Nije neki veliki korak za umjetnost ali za ovu „umjetnicu“ je ogroman.

Prva koju vidite je ta nova, a evo i još nekih iz arhive za ljubitelje…

Advertisements

4 thoughts on “Osmomartovska rezolucija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s