Identifikejšn brejkdaun

Stojim u redu u banci, liku ispred mene službenik govori da mora napisati JMBG na uplatnici a ovaj njega pita gdje da nađe taj broj. Na ličnoj karti, majku mu. Pokazuje on ličnu:“Je li ovaj?“ Nije, taj iznad. Ja u nevjerici. Na kojoj planeti živiš ti, momak?!

Mene čudi kad neko ne zna napamet svoj JMB, a ovo me prosto zabezeknulo. Davno sam shvatila da mi je taj br. bitniji nego kako se zovem u očima države i njenih aparata. Ja mislim da sam N.P. ali to je tako nebitno. Da, moj identitet je broj, a ime i prezime su samo ukrasi.

Jednom sam upala kod pedijatra, bez knjižice, ako može samo da mi daju recept za neki sirupić. Može, a znam li broj kartona? Ne ime pa broj, već prvo broj. I oni imaju svoj koordinatni sistem.

Gdje god okreneš, uvijek si sveden na broj. Broj lične, broj pasoša… Možda ljudi neće da ih pamte baš zato da im oduzmu nešto od njihove važnosti. Jer stvarno i jes’ malo kao iz nekih hladnih futurističkih scenarija, spoznaja da svi smo mi samo brojevi.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s