Ni jačeg bola ni bržeg zaborava

Drugarica se skoro porodila. Sretnem njenu mamu i pitam kako je, kaže da je dobro, ali je rekla da joj niko ni slučajno ne govori kako se to zaboravi (bolovi valjda). Hahaaa, od srca sam se nasmijala, i njena mama isto… Kao što se i svaka druga mama nasmije kad čuje izjavu tog tipa od novo-pridošlica u klub.

Sjetim se sebe poslije prvog… Htjela sam ići redom i svim ženama koje su rađale čestitati na preživljenom. Trebalo mi je vremena da se čudu načudim, kako to stvarno toliko može da boli. A navodno sam imala lak porođaj, tako su mi rekli.

Bol sam naravno zaboravila, vrlo brzo, sjećam se samo svoje priče o tome. I znate čega se još sjećam? Sjećam se kako se doktor nije udostojio da mi kaže kako mi je probio vodenjak, nego je to saopštio mužu u hodniku, sjećam se kako je sestra galamila na mene što pitam zašto krvarim (očekivlaa sam vodu, ne krv) jer šta ja ima išta da gledam, oni sad vode brigu o meni… Sjećam se kako je doktor rekao ženi sa stola pored, dok joj je ušivao ranu, bez anestezije: „Šta je, nije te boljelo dok si ga pravila“. To je valjda neka interna šala po porodilištima. Sjećam se svog ušivanja bez anestezije. Sjećam se kako mi je bilo prevruće, a vode ni za lijeka.

Drugi porođaj druga priča. Bol uopšte nisam doživjela toliko intenzivno, mislim da je zato što sam bila spremna psihički na nj. Beba je izabrala opasan položaj za izlazak na svijet, i iz brige za nju, ja sam se duboko koncentrisala, potrudila se da budem najača moguće i da ne gubim vrijeme. Bol je bila nevažna. Ovaj put oko mene je bila sasvim jedna prijatna ekipa, vjerovatno je i to pomoglo da mi bude lakše. Super je prošlo. Ali ipak, ja ću se vjerovatno cijeli život sjećati kako me duša boljela što je beba sama u prostoriji pored, dok ja žudim za njom… Sjećaću se dugih sati i sati čekanja da je dodirnem, da je se nagledam.

Sa prvim djetetom mi to uopšte nije toliko smetalo, mislila sam da on svejedno nema pojma. Trebalo je da dođemo kući pa da ja skontam koliko njemu znači moja blizina. Trebalo mu je vremena da me osvoji. Sa drugom bebom sam znala bolje, željela da budemo zajedno, mislila da je važno da dojim brzo poslije porođaja… A ništa od toga. Ali koga to briga?! Nikoga. Nisam mogla ništa protiv sistema.

A šta ti ženo izmišljaš, važno je da je sve dobro prošlo, da ste ti i beba dobro, brzo se izadje iz bolnice, sve se to zaboravi… 

E ovo je najčešći komentar na bilo kakve prigovore glede uslova u porodilištima kod nas. E boga mi, ne zaboravi se! Ne zato što su to neke strašne stvari (mada, ako ćemo pravo, dešava se tamo svašta), već zato što je porođaj vjerovatno najintenzivniji događaj, doživljaj u vašem životu. Sjećaćete se svega! Nevjerovatno je, predivno je ugledati bebu.

Zašto dozvoliti da se od nečega što može biti najljepše iskustvo u životu napravi nešto tipa „to se zaboravi“.

Ja lično osjećam žal za tim momentima kad su se bebe rodile. Žaliću što ih nisam mogla uzeti u ruke, što smo dugo bili razdvojeni. Osjećam kao da sam propustila neki bitan momenat u njihovom životu. Možda ja pretjerujem, ali ipak, valja bi trebalo da imam pravo na svoju bebu ako mi je već to toliko značilo? Velika me ljubomora uhvati kad vidim kako se u drugim zemljama takve stvari podrazumijevaju.

Skoro je osnovano udruženje građana „Drip“. Oni se bore za bolje uslove u porodilištima, za humaniji pristup porodiljama, za ono što one žele. Vjerujem da su indirektno, a možda i direktno, doprinijeli dozvoljavanju prisustva partnera na porođaju, besplatno. Ko zna za šta će se sve izboriti još ako ih podržimo. Na fb-u imaju profil, uključite se, pratite dešavanja.

Znam, većinu ljudi ne zanima ova tema dok i sami ne osjete hladnoću sistema na vlastitoj koži. Ali sad su se već kola zakotrljala, ljudi su se angažovali da se nešto promijeni na bolje, zašto ne pomoći kad je već toliko lako – dati lajk na profilu i otići na neko dešavanje. Tina, Majo, Duška,Tanja, Jelena, Jovana, Sanja, Marina, Vladislava, Nina, Dragana… i sve ostale, luksuz neobraćanja pažnje na ovo vas može koštati! Izaberite šta vam je bolje.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s