Jedno k’o nijedno, dvoje k’o jedno? I postoji li optimalna razlika u godinama između djece?

Dugačak naslov, jerbo me strefila dva pitanja jednim udarcem.

Elem, srela ja jednu ženu koju sam davno nekad viđala u parkiću gdje smo vodile djecu. Ima skoro 2 goidne od toga. Tada smo obje imale po jednog dječaka. Kasnije su vandali uništili tobogan na tom mjestu pa više nismo išli tamo.

Ja sam bila samo sa starijim djetetom, a ona vodi dječaka od oko 4,5 god. za ruku i nosi bebu od, odokativno 8-9 mjeseci.

– Oho, stigla vam nova beba! – kažem ja veselo, onako u prolazu.

– Uh, da… – otpuhuje ona, nekako umorno. Vidim žuri, nemamo vremena za priču, uspjela je samo da dobaci – Ma… Vidjećeš šta je to kad dobiješ drugo.

– Ooo znaaam! Imam već drugo!

pokusaj uspavljivanja

pokušaj uspavljivanja male bebe neslavno završio

Ooo, vrlo dobro znam šta je ona sve htjela reći o tome kako je kad imaš dvoje djece, u poređenju sa imati samo jedno. Uh, ponekad, dok je beba mala, to djeluje kao da vas je zgazio tenk, tj. da vas gazi i gazi… To ponekad zna da bude dosta često tokom cijele bebine prve godine. Samo skačeš vamo tamo, nema predaha.

Da, stvarno je velika razlika između toga kad imaš jedno i dvoje djece. Kad dođe drugo, ono sa prvim ti izgleda kao šetnja parkom, što bi rekli Englezi. Ali da li je baš jedno k’o ni jedno?? Hmmm.. tu baš ne mogu da se složim. I to jedno zna biti pravi okupator. Ja bih prije rekla jedno kao jedno a dvoje kao četvoro.

Majke mi, imam osjećaj da se sa dvoje barata isto kao sa četvoro. Vjerovatno zato što ne znam kako je sa četvoro… Ali stvarno, što se tiče posla oko njih, to dvoje te toliko istrenira da poslije možeš i vrtić cijeli da čuvaš.

Nego, meni se tu sad upalila lampica – kako je njoj, ženi koju sam srela, to isto tako zahtijevno kao i meni, pa kod nje je 2 godine veća razlika među djecom nego kod mene! Šta bi sa onom pričom kako je 3 godine optimalno, dakle idealno, za razmak? Kao da je to mnogo lakše nego ovo moje 19,5 mjeseci! Razmišljam, koga još znam da ima te idelane uslove? Maz kakvi crni idealni, nije im ništa lakše nego meni, možda su samo nijense u pitanju. Što se tiče „lakoće“ mislim da su dobro prošli tek oni koji imaju preko 5 godina razlike. Sve ispod toga jako liči jedno da drugo. Te tri godine su samo možda najkompromisniji kompromis između olakšavanja sebi i toga da ti se djeca druže, jer preko toga neće baš biti tandem… Možda jedino, tako dobiješ mali odmor od bebećanluka.

Nema idealnog, nema optimalnog, najbolje je ono koje se baš vama sviđa!

Advertisements

7 thoughts on “Jedno k’o nijedno, dvoje k’o jedno? I postoji li optimalna razlika u godinama između djece?

  1. Bravo za poslednju rečenicu! Vodim bitku s okolinom jer su majke vršnjaka mog sina već okrenule „drugi krug“, pa me svi nešto požuruju uz reči – IDEALNO bi bilo, sve druge je bez veze… Nema bez veze i nema glupo. Kada roditelji budu spremni na drugo, to drugo je baš savršeno i u pravo vreme. Mi još obavljamo visinske pripreme, mnogo nas razmazio ovaj jedinac. 🙂

    Liked by 1 person

    • 🙂 To je baš neki dobar jedinac, obično bude obrnuto, hihi… Ma, sve ima svoje prednosti i mane, ne može se tu naći sredina. Svi smo različiti i svako sebi mora da bira šta će i kad će, to mi jedino djeluje kao razuman kriterijum. Hvala ti na komentaru, ne bih drugačije otkrila tvoj blog.

      Свиђа ми се

    • 😀 Sad bi neko rekao – A šta fali jedincima?
      Ja imam 2 sestre i 2 brata. Sa sestrom koja je mlađa od mene 3 godine sam se uvijek družila, ostale sam „čuvala“. Nije da nisam blliska i sa ostalima, ali drugačije je. Čini mi se da to 3,5 baš spada u obe kategorije, i male i velike razlikice, pa tako ima i prednosti i mane i jednog i drugog. A to znači da ima puno smijeha i suza. 😀

      Liked by 1 person

  2. Klasična Štreberka каже:

    Jedan prijatelj kad je dobio drugo dijete na pitanje kako se snalaze on i njegova bračna drugarica rekao ovako: Uh, znaš šta, jedno k’o nijedno, a dvoje k’o dvadesetdvoje!
    Elem, ja sam spadala u onu grupu kojoj okolina uvijek govori ma lako je tebi. Tako je od osnovne škole čini mi se. Kao ja sam u fazonu i imam sreće da mi sve ide od ruke. Pa eto i ta djeca. Imam dvoje. Razlika je 6,5 godina. Pa eto, zbog toga mi je lako. Ne znam šta bih rekla. vjerujem da je komplikovanije sa manjom razlikom, ali opet ne znam da li bi se i jedna razlika u godinama između djece mogla nazvati idealnom, jer svako dijete u svom uzrastu ima specifične zahtjeve. Iz iskustva jedino što mi je sa drugim djetetom bilo lakše je to da sam za njegov prvi rođendan rekla kad prije. Prva godina sa prvim djetetom mi je bila vijek, a sa drugim tek čas. Valjda više obaveza, više umora i nemaš kad puno ni da razmišljaš kako te vrijeme i umor gaze.

    Свиђа ми се

    • 🙂 I ja bih isto rekla za prvu godinu i prvog i drugog djeteta. Dokaz da je sve to slično. Ima svoje specifičnosti i razlike, ali definitivno ništa nije idealno. Meni npr. sad stvarno milina kad se njih dvoje sami igraju, dođe mi da sama sebi kažem „E baš si pametno to napravila“. A jeste bilo napornih perioda, ali tako nekako brzo prođu…
      P.s. Podsjetila si me na moju sestru, kad je otišla da studira arhitekturu i upala na budžet u Bg-u, i onda počela da polaže ispite i da govori da nije teško, svi su to tako i doživjeli… To je sve lako, podrazumijeva se da će da polaže ispite redom. Više se niko nije radovao desetkama. U isto vrijeme, slavila se skaka četvorka brata koji je još išao u osnovnu… huhuuu

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s