Porodica – tata, tata i djeca?!

Skoro meni bila godišnjica braka, i za tu posebnu priliku naš saboter br. 1 se odlučio na temperaturu i inhalacije kao metod kvarenja maminog i tatinog bijega. Mogli smo sebi priuštiti jedino specijalno fotkanje, čija se specijalnost ogleda u tome što smo eto napravili zajedničku fotografiju. Potpuno običnu, u kućnom izdanju. Malo sam je pošarala, slavljenički. Ne odoljeh da ne okačim to na fb. Bila simpa, brzi pljusak lajkova.

Zato što smo mi bili slatki? Zato što sam je ja simpatično pošarala? Oboje vjerovatno? Hmm… Mi nismo ništ’ posebno, jedno čeljade plače, hoće fotoaparat, drugo blijedo, tmurno. bolesno. A pošarancija na nivou djeteta od 6 godina.

Nego, PORODICA jednostavno mami sviđanje. Pa nije džabe to toliko korišteno u reklamama. Od čokoladice, deterdženta, do automobila, nema šta sve neće pokušati da eksploatiše taj utisak koji porodica ostavlja na ljude.

Nekoliko dana kasnije čitam o tome kako u Irskoj novim zakonom dozvoljeno usvajanje djece homoseksualcima. Padne mi na pamet ona moja porodična fotografija, pomislim – kako bi prošla sa lajkovima da su na njoj bili dva muškarca i njihova djeca? Huuh, teško bi to kod nas „prošlo“, kontam… Zrno podrške i more osuda, eto šta bi dobili, 100%.

Kako nefer!!

Ovakvi su, onakvi su… Pokvariće djecu..! Ma ima li tu zrna istine – ne dati djecu na usvajanje homoseksualnim parovima zato što to ne bi bilo dobro za njih, djecu? Ili je ipak zato što ne bi bilo dobro za njih, pedere? Te užasne ljude koji se usuđuju da, osim što su drugačiji u seksualnoj orjentaciji, to slobodno i pokažu? I ne samo pokažu već, ni manje ni više, hoće i oni da žive llijepo i udobno, kao i mi, koji smo zdravi i pravi u glavi, po pravdi Boga jedinoga, koji voli samo nas. Ako ih već ne možemo natjerati da se poklope i sakriju u mišju rupu, onda bar možemo da im ne damo da imaju ispunjen porodični život. Nek plate cijenu svog izbora!

Ja sam prvi put vidjela pedera, tad se to tako zvalo, dok sam još u srednju išla. Kod drugarice, donio nešto njenim starcima. Da nisam bila upozorena o kakvoj vrsti osobe je riječ bila bih spremna da se zacopam u njega momentalno. Visok, zgodan, u crnom kaputu… Tad mi nije bilo jasno, kako može tako normalno da izgleda a peder!

Kasnije, tokom faksa, vidjela sam da ih ima svakojakih, kao što i nas „pravaša“ ima raznih. Nego bih izdvojila jednog, s kojim sam se družila neko vrijeme, dok nam se putevi nisu razišli. Bio mi je jako drag. Nije bitno kakav je, hoću da kažem da se odselio u inostranstvo. Oženjen je! Ura za njega! Ura za njega što se bori za „normalan“ život. Jednom smo se čuli, zezali se oko toga kako smo oboje postali domaćice. Zvuči poprilično normalno, ne?

Ne znam da li on želi jednog dana usvajati djecu. Ali ako bude želio, ja ne vidim ni jedan normalan razlog zašto on i njegov partner ne bi bili dobri odgajatelji nekom djetetu, ili djeci, koji su bez roditelja. Zar može djetetu biti bolje u domu za nezbrinutu djecu?! Navodno se ljudi plaše da bi djeca bila preizložena tom izopačenom uticaju, pa tako i sama pasti u blud? Postoje razne teorije i mišljenja.

Ja samo znam, da kojim slučajem sutra moja djeca ostanu bez ikog svog (gluvo bilo!), ja bih više voljela da ih usvoji homoseksualni par nego da odrastaju u domu. 

BRAVO IRSKA!!!

h_Were_a_gay_and_happy_family_wagon

p.s. Ako neko misli da ima dovoljno „normalnih“ parova koji žele usvajati djecu, evo jedan podatak – znam čovjeka koji je usvojio dijete od 2 godine nakon što je čuo da ga je 120 porodica odbilo! 120 „normalnih“ porodica koje čekaju savršeno dijete…

Advertisements

6 thoughts on “Porodica – tata, tata i djeca?!

  1. Apsolutno se slažem! Nikada mi neće biti jasni ljudi koji bi dijete radije ostavili ustanovi nego istospolnom paru! Čak i da je istina da djeca koja su usvojena u takve obitelji postanu gay, zar nije to bolje nego da budu nesretni, da odrastaju bez ljubavi u ko zna kakvim uvjetima, da se sele iz jedne udomiteljske obitelji u drugu, a kad navrše 18 da završe na ulici ko zna kako? Pokraj toliko zla na svijetu praviti problem oko nečije seksualne orijentacije koja ne ugrožava apsolutno nikoga je jednostavno glupo!

    Liked by 1 person

  2. Rebeka каже:

    Puno ce vode proci da se kod nas to prihvati. Moje prve komsinice sa desne strane su bracni par lezbejke i one nisu usvajale djecu nego imaju svoju. putem IVF i naravno donatora. I super odzavaju kucu i zemlju okolo i brinu o djeci. I kad god nam je neka pomoc trebala mozemo da im se obratimo. I jos se i komsije druze sa njima i njihova djeca uopste nisu usamljena nego se druze sa ostalom djecom.

    Liked by 1 person

    • Drago mi je što si napisala komentar i ovdje na blogu.
      Da, kod nas su ljudi nesvjesni da mi živimo u getu, da smo izolovani i nemamo pojma o nekim stvarima, a volimo da se pravimo mnogo važni i pametni.
      Svako ko ima priliku družiti se s nekim ko je gay prosto mora da uvidi koliko je blesavo imati išta protiv te osobe samo zbog njenog/njegovog seksualnog opredjeljenja. Koga briga…

      Свиђа ми се

  3. Rebeka каже:

    Nina, da ti kazem ja kada sam dosla u Ameriku bila sam prilicno nastrojena anti gay. A onda sam slucajno na poslu vidjela da je jedna zena gay ali samo tako sto je kroz pricu pomenula my partner, nije rekla my husband. Ta zena je bila vrlo savjesna, dobar radnik, komunikativna, vrijedna. I poslije sam gledala jedan neobican dokumentarac vezan za zivotne ispovjesti tih ljudi. Oni su bili razlicitih vjera poticali iz familija gdje su bili voljena djeca ali se rodili gay sto otkriju kada udju u pubertet. I slusalA sam ispovjesti i vidjela da su se oni borili sa tim, htjeli su da se uklope u drustvo i urade ono sto se od njih ocekuje ali dzaba nije islo. Onda sam shvatila da to nije pomodnost i da Amerikanci ne pretjeruju da ti ljudi su to sto jedu i da to nije njihov licni izbor nego \lp-=su se tako rodili. U populaciji ima mali broj homoseksualaca i valjda kada zive otvoreno to ne moze da utice da se drugi ljudi ili mlada djeca odjednom postanu gay. Njihov broj ce ostati isti. Oni su uvjek bili tu samo mi nismo znali. Ali sada vidim neka ih neka zive. Ovdje nema tih parada, moze biti bilo je davno u Kaliforniji i New Yorku. Ja ne mogu reci a bi se obradovala kad bi mi dijete sutra reklo da je gay ali shvatam da ti ljudi imaju pravo na svoj zivot i da se vjecito ne skrivaju.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s