Zašto je čitanje dosadno?

Čitanje se uvijek smatralo za plemenitu aktivnost. Međutim, kupljena sebi ili za poklon nekome, mnoga knjiga završi na privatnoj polici a da čitaoca vidjela nije. Nevina. Provodi godine čekajući da je neki slučajni prolaznik-gost spasi karijere ukrasnog objekta.

Da li su to loše knjige, smaračice na koje je grijeh trošiti vrijeme? Sigurno ne mislimo tako, tj. ne znamo, nismo ih pročitali. Nekako nam mrsko. Počnemo pa ostavimo poslije par listova, da čekaju neka bolja vremena.

Nešto mi se čini da je puno tih ljudi koji mnogo vole da čitaju, ali nikako da nađu odgovarajuću knjigu za pročitati…

Izgleda da je čitanje postalo dosadno. Zašto?

  • Zato što dugo traje. Mi živimo u instant vremenu. Sve što zahtijeva vrijeme djeluje kao gubljenje vremena. Ako budem visila nad knjigom 3 dana, propustiću nešto? Možda mi je dovolljno da pročitam na netu o čemu se radi, ne moram cijelu knjigu da čitam… 

Ima onih ljudi koji mogu pročitati roman za jednu noć. Doduše, ima i takvih romana kojima i ne treba više vremena. Ali, većini ljudi i većini romana treba bar nekoliko dana za doći do kraja. Minimum. Meni zadnji put to uspjelo kad sam se porodila prvi put. Izležavala se u bolnici po cijeli dan, uživala u neznanju da mi beba spava što je našopana vještačkom hranom, i čitala. Dakle, pauzirana dnevna rutina jedini način da par dana bude dovoljno za sažvakati knjigu.

  • Zato što zahtijeva koncentraciju, duže od 5 minuta. To smo mogli nekada davno. Sad je to naporno. Sad nije poželjno da mozak mnogo radi. (Pregoriće?) Treba nam odmor u smislu puštanja mozga na pašu. U stanju smo da ležimo ispred tv-a sat vremena i prebacujemo kanale, ili čačkamo net u potrazi za instant razonodom, i da se smaramo iz dana u dan. Ali uzeti knjigu i čitati umjesto toga bi nam bilo umarajuće? Hmm… Smarajuće:umarajuće=1:0
  • Zato što nemamo s kim da pričamo o tome. Nađete knjigu koja vas ponese, posvetite joj pohvalan komad svog vremena, oduševi vas i vi puni utisaka želite s nekim to da podijelite, a tamo nikoga… Muk. Pucanj u prazno. Bolje da i ne spominjem da čitam, rizikujem da misle da sam čudan ili da to radim zato što želim da se foliram. 
  • Izgubili smo vjeru da ima nešto dobro u tome. Književno djelo ili lako štivo tipa ženski/muški magazin? Izgleda da ne vidimo razliku. Izgleda da više ne vjerujemo u umjetnost. Zaboravili smo da imamo i neke malo dublje emocije kojima treba buđenje ponekad. Nismo mi površni koliko se trudimo da budemo.

I tako eto dođoh do poente da nisu knjige te koje su dosadne, napuštene, zapuštene i skupljači prašine, nego mi i naši mozgići. Sami sebe ne cijenimo dovoljno da filtriramo sadržaje koje konzumiramo. Dozvoljavamo da nam napadni novinski članci i sl. oduzimaju dragocjeno vrijeme i postepeno nas oblikuju u nekakve klonove koji nisu u stanju da ozbiljno razmišljaju a da ih ne zaboli glava. Kao kad oni debeli Ameri koji jedu samo brzu hranu probaju povrće pa im to bude fuj i povraća im se.

Tužno.

Ne mogu 100% odgovorno da tvrdim, ali čini mi se da su mene više oblikovale knjige koje sam pročitala nego moje sopstveno iskustvo. Šta sam mogla ja da naučim o svijetu, o životu, odrastajući u jednoj provincijskoj sredini? Knjige su me vodile daleko, kroz njih sam živjela stotine života, učile me kritičkom mišljenju, empatiji, poštovanju različitosti…

Knjige otvaraju vidike. Ko hoće jedan krug?

Advertisements

9 thoughts on “Zašto je čitanje dosadno?

  1. Ja sam se učlanila u biblioteku i bibliotekarka mi obično preporuči neku dobru knigu ako nema one koju tražim ili mi ostavi knjigu i javi da dodjem.Kaže da joj to nije teško jer i nema previše članova.Većinu knjiga čitam u autobusu.Putujem svakog dana pola sata do posla i pola sata nazad i to od prve do poslednje stanice pa lepo sednem i čitam.U poetku su me čudno gledali u „mom“ autobusu a sada sam čula da me zovu“ona sa knjigom“.
    Pitali su me neki gosti(časna reč )šta će mi tolike knjige u kući i to raznih boja i veličina!
    Ja se ipak trudim da deverovoj deci razvijem ljubav prema čitanju i svako veče kad su kod nas,mi pred spavanje čitamo knjige

    Liked by 1 person

  2. Rebeka каже:

    Ma nije. Ja nemam potrebe da imam izgovor za nesto sto necu da radim. Ja mogu otvoreno da kazem ako ne zelim da citam knjige. Nije me sramota ne treba mi izgovor. Ali me zanimaju ali ne mogu da iscitam do kraja. Ko nema ADHD to ne moze da razumije ali za jedno 20 godina znace se vise o tome tamo kod nas.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s