Make-(me)-up

Nekada davno, dok sam bila mlada, jedan tip u kafani mi je rekao: „Ti misliš da si bolja od drugih djevojaka zato što se ne šminkaš“. Priča nije imala nikakve veze sa temom djevojaka ili šminke uopšte, već je to bila njegova dijagnoza mene i mog stava. Toliko me to začudilo, da mi se urezalo u pamćenje.

Da, ne šminkam se. Ali nikad mi nije padalo na pamet da je bolje ili gore šminkati se. Jednostavno, stvar sklonosti, izbora.

Čak, mogu reći, da sam se uvijek divila djevojkama koje su znale fino da se šminkaju. Ne samo što su znale da se uljepšaju, nego i zato što su umjele da mijenjaju izgled… Sad je vamp, sad je nježni cvijet, sad casual, pa cool… Zanimljivo mi to, nekad se prosto oduševim.

Ali, kad se radi o meni, nikad nisam mogla da se nakanim da i ja ovladam vještinom. Ono, probala par puta, nije mi se svidjelo, vidjela da nemam pojma šta radim i odustala. Ponekad, drugarica bi me našminkala i ja bih opet odlučila da je vrijeme da naučim, ovaj put ću kupiti sebi sve što treba… I odmah bih, opet, zaboravljala na to. Jednostavno, nije me zanimalo.

Kako godine prolaze, sve više mi se dešava da se zbog nešminkanja osjetim pomalo inferiorno. Uglavnom ne mislim o tome, ali ponekad me strefi. Npr. na poslu kad vidim kako su sve kolegice fine, uljudne. Šta znam, ta šminka im nekako daje profesionalniji izgled. Pomislim koliko ja neozbiljno djelujem sa svojim konjskim repom i podočnjacima.

Ili npr. u specijalnim prilikama, kao evo neki dan, svadba.

Nije da ja nemam ništa od šminke, imam – sjećam se da sam za 8. mart dobila neki bon iz CM-a pa sam kupila, čak sam i doplaćivala. I kupila sam od poznanice koja prodaje Avon kozmetiku neki kreon. Ali gdje je to meni, bog-te-pit’o… Ne sjećam se ni da sam isprobala išta od toga.

I tako, svadba. Okupili se kod mladoženje, pa po mladu. Tamo već vidim da su svi lijepi samo ja nikakva, pa kod mlade u sobi mažem maskaru. Al’ ne smijem puno, zaboraviću pa ću razmazati. I rumenilo, ali čim sam izašla mali brat mi kaže da sam crvena pa ja brišem rukom.

Kasnije, na fešti, prekoputa mene sjede moje lijepe rodice, sa savršenim frizurama i šminkom. Ja gledam, i sve mi nešto tužno došlo, što i ja ne znam tako da se uredim.

Onda smo se zezale na račun toga koliko sam puta kao tražila da me nauče, pa nikako doći na časove. I znam i sad, neću učiniti ništa u tom smjeru. Ali zašto se onda loše osjećam?

Hmm… Da li su godine izloženosti napadnim reklamama kozmetičkih proizvoda uzele svoj danak? Da li su me konačno ubijedili da izgledati onako kako izgledam nije dovoljno, nije poželjno?  Možda je zato što sam starija, malo uvelija? Možda sam prije mislila da sam ljepša a sad mislim da mi treba uljepšavanje?

Nešto mi ovo zadnje „ne pije vode“, jer mislim da nema veze sa ljepotom. Znam ljepotice koje ne mogu do prodavnice bez šminke i znam prosječne djevojke koje ne mare za to.

Tako da mi ostaje ispiranje mozga kao glavni krivac za inferiorni osjećaj glede nešminkanja. Vjerovatno ima i toga da, uprkos hroničnoj neozbiljnosti, postajem uštogljenija, sklonija „društvenim normama“.

Ma, ispiranje mozga!

Jesam sada lijep?

Ali, ne mogu da se šminkam. Kad zamislim sebe kako mažem puder ili sjenku za oči, odmah mi iskaču slike onih muškaraca iz 18. vijeka što su bijelili lice i valjda mislili da je to nešto dobro. Ili npr. momenti iz neke serije o pogrebnicima, kako oni šminkaju mrtvace da budu rumeni i lijepi za otvoreni kovčeg. Morbidno. Glupo, znam.

Malo sam revoltirana što je to kao neki standard, ako si žensko, moraš da se razumiješ u šminku. Drugačije nije ženstveno?

E pa ja se uopšte ne osjećam neženstveno. Žena sam, a to je valjda ženstvenije nego šminka?

Advertisements

6 thoughts on “Make-(me)-up

  1. Klasična Štreberka каже:

    Da ti iskreno kažem, ja volim da se šminkam, ali kad vidim ove prešminkane skontam da se nisam ni šminkala. A možeš biti našminkana ne znam kako ako ne znaš da se nasmiješ neusiljeno i ako si namrštena ili prezbiljna jer je to cool, džaba ti sva šminka ovog svijeta. Mislim da smo svi pod uticajem reklama i bjesomučnog marketinga budi lijepa budi vitka, a samo zbog nekog ugođaja ljepote. Mrzim to.

    Liked by 1 person

    • Da, stvarno često mogu da se vide loše našminkane djevojke. To mi je najveći apsurd – ako ne izgledaš „bolje“ sa šminkom, šta će ti? Šminka radi šminke? Ili teška disko šminka u po bijela dana kod učiteljice ili medicinske sestre… Užas.
      p.s. Dok je lijepo našminkana žena – lijepa. 🙂

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s