Uvijek na istu foru

U stonom tenisu kad igram sa jakim protivnikom dešava mi se da mi mnogo puta uzme poen na istu foru. I dok me nekad to dovodi do ludila, ipak volim (stari mazohista), jer je to način da se koncetrišem na tu slabu tačku moje igre. Forsiranje teške kategorije. Dok mi se čini da lupam glavom o zid, i boli me, neosjetno počinjem da reagujem onako kako nisam umjela ranije, izlazim iz zone naučenog i osvajam nove pokrete.

Tako napredujem. Ako ne boli, nema napretka.

Desi se da ni to nije dovoljno i da mi treba pomoć, stručna pomoć – neko iskusniji da me uputi u tajne novog moćnog udarca.

Nekad ja to radim drugima. Ponekad je dobronamjerno, da bi se popravili, a ponekad  iz potrebe, za pobjedu, jer ko izgubi, ispada. Kad ja nekom bezbroj puta uzimam poen na istu foru, onda već pomislim da je glup za taj sport.

U životu, prepoznala sam paralelu – milion situacija gdje mi se ponavlja da se iznerviram po sličnom scenariju. Iste ili različite osobe, na isti način me nebrojeno puta mogu izbaciti iz takta.

Problem je to. Kad se naljutim, nemam strpljenja ni za djecu. Oni lako osjete moju grubost, reaguju plačkivo, a onda bude još gore, i meni i njima.

Kao i u stonom tenisu, vidim da moram prevazići tačku spoticanja.

I dok neke manje bitke uspijem da pobijedim sama, ako se radi o mudrom „protivniku“,  ne snađem se, razoružana i bespomoćna. Sve što imam je ljutnja.

Prepoznajem sopstvenu glupoću, a opet, ne znam kako da je se riješim. Standardna metoda je kukaj prijateljicama. Nije to loše, one su pune razumijevanja. Uvijek su na tvojoj strani. Izbaciš negativnost iz sebe, prođe te ljutnja. No međutim, opet pri sličnoj situaciji, scenario se ponavlja.

Kako prevazići samog sebe? Kako sam prevazići sopstvene loše tačke? Pomislim – da li bi stručna pomoć bila od koristi?

Ih, da sam u Americi, pa da odem fino kod psihologa. Neću valjda ovjde u Bosni da idem, pomislio bi čovjek da sam luda! A da ne spominjem kako ne možemo sebi priuštiti taj luksuz.

Dakle iako primamljiva, ta ideja otpada. Šta onda ostaje? Kome se obratiti za pomoć?

Familiji, brate. Oni što te znaju u dušu i ne prezaju od kritike. Rećiće ti šta te sleduje, a ti idi cvili koliko hoćeš. Ubošće te tamo gdje najviše boli – a kad boli, napreduješ. Odnosno, imaćeš šansu da napreduješ. Jer prepoznavanje problema, slabe tače u tebi, je prvi korak ka prevazilaženju. Na tebi je da l’ ćeš nastaviti tim putem ili češ da se vrtiš u krug i samosažaljevaš kad se u tačku bocne.

Obično poslije te vrste terapije nezadovoljno gunđam i treba mi neko vrijeme da svarim „zaključke“. Ali, kad legne, vidim da su bili u pravu i da mi je ta vrsta „pomoći“ više nego korisna.

Do đavola, kako mogu uvijek tako da budu u pravu! Uvijek na istu foru, i iznerviraju me i pomognu da se riješim problema. Pa to može samo rod rođeni…

Advertisements

8 thoughts on “Uvijek na istu foru

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s