Fama zvana Dojenje – Muzare vs. Sebične mame. Ko tu diže prašinu i zbog čega?

Žene su oduvijek dojile bebe. I dohranjivale. Davale drugim ženama da ih doje. Hranile. Ali nikad kao danas to nije izazivalo polemike, čak otvoreni rat, pogotovo na internetu, kad se dotakne ta tema. Spominju se loše i sebične majke, spominje se izigravanje paćenica, svašta se spominje… Veliko nerazumijevanje vlada među zagovornicima dojenja i onima koji to nisu.

Ono što je tužno u ovom haosu je činjenica da se rasprava vodi uglavnom između žena koje su prošle neku vrstu borbe – onima koje su se namučile sa dojenjem i uspjele, i onih kojima nije bilo svejedno što su morale da posegnu za flašicom.

U čemu je stvar?

Dolazak bebe u vaš život donosi i miješanje (zabadanje nosa) ljudi iz okoline sa kakvim se nikad ranije niste sreli. Nikad vam ranije niko nije solio pamet o tome šta treba da jedete, kako šta da radite… A sad, odjednom, od mame, svekrve, komšinice, slučajnog prolaznika na ulici, svi imaju nešto da vam objašnjavaju. Svi znaju najbolje, tj. bolje od vas, mame početnice, šta je najbolje za vaše dijete. Znaju bolje nego vi i kad mu je vruće i kad je gladno i kad mu je hladno… To mnooogo iritira.

U takvim uslovima prag tolerancije jednostavno mora malo da opadne. Podigne se neki gard. I zato, kad se dođe do osjetljive teme dojenja, obično se i ne pokušava razumjeti šta ona druga strana želi reći, nego se odmah prelazi u napad.

 

Ženi koja doji čini se da pripada nekoj ugroženoj vrsti, kao panda ili nešto slično, da ne kažemo da ima i onih kojima djeluje kao da su slučajno preživjeli obik dinosaurusa. Davno trebalo da izumre a eto nije i sad joj se svi čude a po malo i zaziru. Kako znaš da je bebi to bilo dovoljno mlijeka? – po podoju. Gladan je? – čim zaplače. Skoro svakodnevno šikaniranje takvim pitanjima i različitim komentarima o kvalitetu njene ishrane kod prvi-put-mame stvara utisak da je njena sposobnost da nahrani bebu u najmanju ruku sumnjiva. Velika lupa i znak pitanja joj lebde nad glavom, odnosno dojkama. Ona se u nevjerici i sve većoj rezignaciji pita – Kakav je ovo control-freak svijet oko mene? Još im samo fali da počnu vagati iskorištene pelene, uvedu mjerač potrošnje kalorija (neke bebe su živahnije od drugih) ili takvo nešto robotično.

U takvom okruženju ona se sa drugim majkama dojiljama prepoznaje kao saborac u borbi za neki normalan i prirodan svijet. Od obične dojilje ona postaje zagovornik dojenja. Čini joj se da dojenje gubi bitku sa ovim brzim vremenom, kad nam velike kompanije i njihove reklame diktiraju način života. Čini joj se da su mame i bebe postale odviše lak potrošaški plijen. 

Zato ona koristi svaku priliku koju ima da kaže koju riječ za podršku dojenju. Ponekad i gdje ne treba, jer…

 

Ženi koja ne doji djeluje kao da je mnogi prezrivo gledaju, smatraju je sebičnom – misli samo na sebe, nije se dovoljno potrudila da svom djetetu obezbijedi najbolju i najzdraviju hranu. Neće da se muči gospođa pa uzela flašicu.  Ako ne to, onda bar ima utješnu titulu – neuspješna mama. Zakazala je. Pričaju im o vezivanju imeđu mame i bebe tokom dojenja. Naravno da niko ne želi da implicira da njihovim bebama nešto fali, neee! Samo kažu, eto… Pa i na kutijama adaptiranog mlijeka za bebe fino piše da je dojenje najzdravije.

Ako je okružena takvim bockajućim komentarima, pogotovo ako dolaze od kakve mame koja doji a pri tome se nezdravo hrani, možda čak i puši, onda mama-nedoilja dobija jako negativan stav prema svakoj priči o dojenju. Netrpeljivost. Zagovornike dojenja doživljava kao one koji žele da joj nabiju na nos da nije dovoljno dobra. Mama, a nedovoljno mama!  Stvarno, kako se usuđuju?!

Zato ona ne može a da ne reaguje na situacije gdje se dojenje veliča. Ona ima potrebu da kaže i dokaže da je to pretjerivanje, da žene koje govore da su uspjele uprkos poteškoćama izigravaju paćenice, majke nad majkama. Od obične mame nedojilje one postaju zagovornici nedojenja. 

……..

Ono što je tužno u ovom haosu je činjenica da se rasprava vodi uglavnom između žena koje su prošle neku vrstu borbe – onima koje su se namučile sa dojenjem i uspjele, i onih kojima nije bilo svejedno što su morale da posegnu za flašicom.

Žena koja je lako uspostavila dojenje nema potrebu da nekom objašnjava da se to može izvesti ako ima upornosti i stručnog savjeta. Zna da je kod nje sve išlo kao podmazano i ni sama ne zna šta savjetovati nekome čija beba stalno plače. Njoj prvoj se čini da je „beba gladna“.

Ženu koja je samovoljno odlučila da se ne bakće sa dojenjem ne dotiču komentari o veličanstvenom dojenju. Ona je raskrstila to sama sa sobom i ne upušta se u rasprave.

I tako nam ostaju one koje su se borile do iscrpljenosti sa svojim dojkama, sa bebom, sa okolinom, da bi mlijeko poteklo kako treba, i one koje su prošle sličnu takvu borbu, ako ne i znojniju, prije nego što su „presušile“.

Željele su isto a završile na suprotnim polovima, zaraćenim stranama one bitke koja se ne zove dojenje ili nedojenje, nego ljubav i briga o novorođenčetu. A tu smo svi jednaki, zar ne?

 

 

Advertisements

15 thoughts on “Fama zvana Dojenje – Muzare vs. Sebične mame. Ko tu diže prašinu i zbog čega?

  1. Naravno, sve smo na istoj strani i sve smo jednake. Ja sam iskusila oba. Sa prvom mišicom (posle hitnog carskog reza, postporođajne komplikacije i sedmodnevne razdvojenosti od bebe koja je imala deset dana, uz bolove sam uspevala da izmlazam mleko do šestog meseca. Ona je dosta plakala, ja sam bila prestravljena. Srce mi se i sad cepa kad se setim. Samo bih je grlila da joj nadomestim nedostatak sigurnosti za koji mislim da mora da je osećala. Sa drugom mišicom, porođaj, iako opet carski, protekao je u najboljem redu, mleko je poteklo odmah, ona je mirno prespavala i izgugutala prvih godinu dana svog života i onda me otkačila. Eto, ne znam ni sama, nisam pametna, ali moram da budem jednaka sa samom sobom. 🙂

    Liked by 1 person

    • Skoro sam našla audio snimak mog dječaka kako plače, vrišti. Pa smo se smijali tome kakav je plačko bio. Redovno su ga čuli i ljudi ne samo iz komšiluka, nego i susjedne ulice. A dojila sam ga, i sasvim je fino dobijao na težini, napredovao. Nije mu ništa falilo, a opet je djelovao kao da mu fali sve.
      Tako da, molim te, nemoj nikad više da misliš da je tvojoj curici nešto tada falilo, uz tebe je imala svu ljubav i nježnost koju mala beba može da dobije na ovom svijetu!

      Liked by 1 person

    • Pa nema potrebe, ne radi se o tome već o razlozima zašto dolazi do okršaja među dvjema stranama. Moj stav je da je to tužno. Moglo bi biti drugačije kad ne bi svako polazio samo od sebe i svog iskustva.
      Autorka ima više od dve i po godine dojiljačkog staža, valjda to može reći gdje je srce, ako ne i stav.

      Свиђа ми се

  2. Volim uvek da pricam o dojenju, a posebno mi je prijao ovakav tvoj osvrt na temu. Postavila si prava pitanja. Posebno mi se svidja zakljucak da se borba vodi upravo izmedju onih koje su nosile ili nose jake emocije iz cele borbe. I zato su tako osetljive na pomen dojenja – bilo da je to zbog ponosa koji osecaju nakon uspesnog prevazilazenja svih problema, ili zbog krivice jer nisu uspele da ih prevazidju. A tih je najvise. Ja sam u onoj prvoj grupi, i mozda bas zato volim stalno da pricam o dojenju 🙂 Meni je cilj da konkretnim savetima pomognem drugim majkama, jer su prave informacije upravo te koje najcesce fale. A opet, od te silne zelje da pomognem, vrlo je moguce da nekad, barem nesvesno, skrenem i u ubedjivanje, ili, ne daj Boze, osudjivanje. Ja mislim da nije tako, ali od silnih emocija, ko zna da nekad nisam „sklisnula“ 🙂

    Liked by 1 person

    • Ista sam. Vidjela sam da se par puta desilo upravo to, iako mi je namjera bila samo da umirim i ohrabrim nekoga ko želi da se bori za dojenje. I stvarno mi je žao zbog toga. Imam prijateljice koje nisu dojile i nikad nismo ni pomislile a kamo li rekle nešto ružno jedne drugima. A onda vidim silne rasprave i ratove, i čini mi se da je baš zbog nerazumijevanja. Komunikacijski brejkdaun, nažalost.

      Свиђа ми се

  3. Ako može, može, ako ne šta se može. Kao i sve u životu. Mnogo više štete nanosi prenaglašavanje „žrtve“ u odnosima i patnje. Treba se ponašati normalno u obe situacije i ne davati značaj sebi.
    Dok nisam rodila, nisam ni znala da se žene bude 3 puta noću da nahrane novorođenče, da ga zabavljaju po čitav dan 🙂 nikad nisam ni slutila koliko snage treba da se podigne dijete. Prosto mi je nezamislivo istovremeno imati više male djece. Još bez baka servisa…… svaka čast svim majkama 🙂
    sisa ili flašica, treba dati 😉

    Liked by 1 person

  4. Čarapice каже:

    Sjajan tekst. Lepo si sve složila i objasnila.
    Mada, prag tolerancije nam je svima različit. Nečiji maksimum nije i moj, ja kada kažem da sam dala sve, nekome je to možda tek zagrevanje. Neko može više, dao je više, i onda ima potrebu drugima da objasi da se trebaju još malo potruditi. Jer da se ne lažemo – često se od dojenja lako odustaje, upravo zbog dostupnosti ad mleka.
    Ove gorenapisane rečenice me automatski svrstavaju u tvoju prvu grupu ostrašćenih dojilja. Žao mi je ako je moj ponos što smo nakon svih muka izdržali i uspeli nekoga povredio, a neminovno je da jeste. Trudim se da uspostavim granicu, što je veća distanca od dojeničkog staža, sve mi je lakše da budem umerena i da biram reči. Vodim se onom – ako ne možeš da pomogneš, ne odmaži.

    Liked by 1 person

    • Čarapice, dala si odličnu dopunu tekstu. I samoj meni je kasnije palo na pamet da je trebalo reći koju riječ o tome.
      I ja sam isto u toj prvoj grupi, slično kao kod tebe. Dojenje mi je važno, prošla sam veliku borbu da opstanem u tome. Ali ne mogu da zamjerim nekome ko nema taj osjećaj vezano za dojenje. Pogotovo mi žao bude kad vidim kako budu povrijeđene žene koje su žarko željele da doje a nisu uspjele, kad se susretnu sa kritikom zbog toga.
      Ono što meni smeta u ovoj priči je kad žene koje nisu marile, olako odustale uz pomoć AD-a, pričaju i obeshrabruju mame početnice kako „nisu imale mlijeka“. Ta dijagnoza postaje prečesta pojava, i mislim da koliko šteti novopečenim majkama, toliko je i uvredljivo za one koje su stvarno prošle veliku borbu a nisu uspjele da se izbore sa tim problemom. I onda kad mi kažemo da se prelako odustaje od dojenja, upravo te žene koje su se krvnički namučile, krenu da brane „dijagnozu“ i onda to djeluje stvarno validno.
      Ne znam zašto je to još uvijek nekome potrebno – da traži izgovor za odustajanje od nečega što mu je bilo naporno. Nedojenje je postalo češća pojava nego dojenje. Zašto mu i dalje trebaju opravdanja? Voljela bih da žene mogu biti iskrene u vezi s tim, a ne da osjećaju da treba da se prave da im je bilo važno nešto što nije.
      Dojenje ne određuje da li je neko dobra ili loša majka. To je samo jedan od naših majčinskih izbora i stilova.

      Liked by 1 person

  5. Ni jedna mama ne treba da se oseca ni krivom ni prozvanom. Dete je njeno, pa je i odluka kako ce da ga hrani njena. Ako misli da je dojenje najbolje resenje za njenu bebu-ok. Ako je potegla za flasicom iz bilo kog razloga-opet ok. Iskreno, ne razumem zasto bi nekoga interesovalo kako je hranila svoje dete. Kao ni sva ostala pitanja sa kojima se mi mame svakodnevno borimo.

    Свиђа ми се

  6. Izvrstan tekst! Nisam nikada sudjelovala u žučnim raspravama o tome koja je Supermama, ona koja je dojila ili ona koja nije, iz razloga što znam da je svaka mama najbolja i da se uvijek trudi napraviti samo najbolje za svoje dijete.
    Sama sam prvi puta nakon 3. mjeseca, iscrpljena „savjetima“ (koji su često prerasli u svađu i vrijeđanje) prestala dojiti. Da sam onda znala da je normalno da dijete pljucka po sto puta na dan i da ima skroz mekanu stolicu, dojila bi je još dugo. Ovako su me uvjeravali kako imam sigurno neku bakteriju u mlijeku (smijte se slobodno, i ja se smijem danas, onda sam samo plakala), kako će mi se M skroz razboljeti ako tako nastavim, i, i, i… Drugi puta je priča bila skroz drugačija, ja puno sigurnija u sebe, a moj mišur ni jednom nije pljucnuo, povratio, totalna suprotnost od seke. Bilo je onda lako, dugo i s užitkom dojiti.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s