Preča posla, ćorava posla i brdovita posla

Šta se tačno dešava, ja ne znam. Samo vidim da se mnogo ljudi prepalo da će postati realnost – dozvoljena vožnja automobila na Banj brdu, Šehitlucima. Šuška se da je u pitanju izgradnja nekog novog ugostiteljskog objekta na vrhu, pa eto, gradu ne bi škodio profit.

Većina građana se zgražava na ovu ideju. To je voljeno šetalište i izletište Banjalučana, oaza mira i prirode. Zar je moguće da postoji um koji bi to uništio zarad profita od ugostitelja?!

Ako auta krenu put spomenika (i sad je to dozvoljeno uz posebnu dozvolu) od šetnje nema ništa. Ko će normalan da se bori sa saobraćajem a krenuo u prirodu?

Meni lično se desilo JEDNOM da nisam otišla gore na izlet sa prijateljima jer nisam bila spremna za toliko pješačenja sa djecom, nismo imali neophodne stvari. Ali ako saobraćaj krene tim putem, neću NIKAD šetati do spomenika sa djecom. To bi bilo kao da dobrovoljno idem na STRESS-TERAPIJU, hoće li mi dijete potrčati 2 metra od mene i rizikovati živu glavu.

Ankete kažu da ovu inicijativu podržava jako mali broj građana. Zašto se onda ljudi brinu?

„Gdje ima dima, tu ima i vatre“, kaže stara poslovica.

Svi mi vrlo dobro znamo gdje živimo, ovdje je sve moguće. Vidjeli ste svi kako su nadžidžali svoje kićene vikendice pored slapova na Krupi. Toliko je žalosno da nije ni smiješno. Vidjeli ste svi kako su u BL park pretvorili u zgradurinu. Kad ćemo vidjeti da u BL, u kojoj se toliko gradi i gradi, osvane i neka nova zelena površina? Zašto su nam srednjoškolci željni ljulja pa od njih ne može opstati ni onih malo što ima za djecu? Kad šetate pored Vrbasa, primjetite li da je jedna obala „privatizovana“? Mislite da je nemoguće da se i drugoj to desi jednog dana? Mislite da nečija gramzivost ima mjeru?

Naši zatucani političari teško da mogu razumjeti šta Banj brdo znači građanima. A i da razumiju, k’o da ih je briga… Oni možda već zamišljaju kako će i gore posaditi koju ekskluzivnu vikendicu, zato što mogu.

Mogu li?

Mogu, naravno da mogu… da pokušaju. Njihovo je da pokušaju. A hoćemo li mi to dozvoliti? Možemo li spriječiti?

Političarima smo mi dali pravo na upravljanje. To se kod nas zove vlast, jer kod nas narod navikao da se pokori upravitelju. Nema pobune. Može da nam se ne sviđa kako djeluju, ali vlast je vlast i nema tu šta da se laktamo s njima.

U Francuskoj ljudi kad protestvuju uzvikuju „NISMO ZADOVOLJNI“. Čuj to, znači nije mu loše, već samo nije zadovoljan i Francuz izlazi na ulice? Ih kakav slabić, ma mi ovjde možemo da trpimo dok nam ne dođe do guše, tek onda idemo na proteste.

Strah i nevjerica se šire među Banjalučanima. Mislite li da je to samo fatamorgana, da se bespotrebno brinu i smaraju nas s tim, a ništa se još ne zna?

E pa možda baš zato i ima nade da se sačuva ovaj biser Banjaluke, ako se svi spremimo na akciju. Ljudi su se već organizovali, na fb-u imate grupu, pratite Rekreativna zona Banj brdo-Šehitluci.

Moraćemo im ipak pomoći malo više nego like-om. Nemojte da bude – Imam preča posla, ima drugih koji će se boriti s tim… To su ćorava posla, ako je neko uzeo pare to je već gotova stvar… 

Jer kako reče jedna Nela S. (prepisujem joj status sa fejsa, nadam se da neće zamjeriti) „Ako nam i Šehove oduzmu, onda stvarno nismo ni za šta.“

Advertisements

Kako žena bira…

Vidjela sam ga na ulici. Bio mi je lijep. Brzo je prošao pored mene i zaustavio se malo dalje, nekog je čekao. Taman sam i ja išla u tom smjeru. Stigla sam ga i kao slučajno tu malo zastala, bolje da ga pogledam. Probala sam biti neupadljiva ali čovjek me skontao. Otišla sam, a žao mi što ga nisam ništa pitala.

Mislila sam da nije bitno, svejedno ću zaboraviti… Ne znam ništa o njemu. Ima i drugih.

Nisam ga zaboravila.

Neki dan me pitao direktor na poslu kakvo je stanje sa mojim autom, vidi da vozim drugo, a isto prastaro. Tuđe. Moj Merc na izdisaju. Izgleda me ipak natjerao da ga „skinem sa aparata“ (odustanem od majstora). Kažem direktoru da kupujemo drugi automobil, ali ne možemo se odlučiti koji bi pa ide sporo. I kažem da sam vidjela jedan, da mi se svidio, Renault Scenic. Uf, skupo za održavanje, kaže on, A kako to, meni baš majstor rekao da su Francuzi jeftiniji od Njemaca u tom pogledu. Htjede diša nešto još da kaže, al’ samo odmahnu rukom i reče: „Ako je ženi zapeo za oko, onda…“ Ma nije tako, zanima me tuđe mišljene (a i muž ima pravo glasa, kao i ja pravo na ubjeđivanje).. Ništa, direktor već otišao i samo čujem još jedno „ako je zapeo za oko“. Nasmijala sam se. Mudar je on… ili je i kod njega bila ista priča.. hehe…

I tako mi sada tražimo našeg Scenic-a. I baš mi žao što ne pitah onog vozača na ulici je li zadovoljan svojim.