Mame su dosadne, a vi kakvi ste?!

Skoro sam čitala članak o umornim mamama, koji počinje riječima kako mame „često dobijaju lošu reputaciju. Zašto ne vodi računa o svojoj frizuri? Čini se da ima i previše trenerki za po kući. Nisam sigurna zašto se odnose prema sebi kao prema trećem licu„. Ima tu još jedna stvar koja se često pripisuje mamama, jedno veliko DOSADNE SU.

Nije to bez povoda, većina mamica liči jedna na drugu, predvidive su. Isti im je fokus pažnje, iste okupacije, isti problemčići. U istom su sosu, što b’ se reklo. Fb statusi postaju ispunjeni slatkim bebi fotkicama i  „šta me ovo snađe“ sadržajem. Ima i „uzdržanih“, kao izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Počne kroz šalu, drugovi i familija vam govore da ste dosadni, stalno pročate o djeci. U šali uvali! Vi isto u šali odgovarate da su oni krivi, ostavili vas samu sa malim drekavcem, družite se samo sa drugim mamama, uglavnom iz komšiluka. Naravno da ste zaboravili da na svijetu postoji i drugih tema osim bebećanluka.

Vrlo brzo vi shvatite da je zapravo vrag odnio šalu i da vaši drugari ne mare mnogo za viđanje s vama. Dosadilo im što nikad ne možete ići na kafu, a i kad možete više kružite oko stola no što sjedite, u po zanimljive priče vaše čedo vas otima i odlazi s vama. Izlazak nemoguća misija. Vi ste izgubljeni slučaj za društvo, ništa od vas nemaju.

Kad uspijete da se vidite, uglavnom završi sa previše priče o djeci. Je li istina da je to samo zato što su mame dosadne?

Neroditeljski svijet pri susretima uglavnom više gleda vašu dječicu nego vas. Jao što su slatki! Hoće da se igraju s njima, ispituju vas o tome kako funcionišete, jesu li dobre bebe (kao da važu da li da sačekaju još koju godinu prije nego se i oni bace u te vode). Vi njih pokušavate navesti na druge priče, ‘alo šta ima u gradu, gje, šta, ko, s kim… Ma ništa, nema ništa, smor. Bili tamo, vamo, ništa posebno, dosadno. Dve, tri riječi i samo smor, smor, smor! I onda tako mame pričaju o djeci, jer njima to nije smor, uvije ima šta da se priča, neka dogodovština ili šta već. Na kraju se osjećaju kao da su opet bile dosadne i osjećaju se krivima.

A u suštini i ovi drugi su njima dosadni. Od svog tog silnog slobodnog vremena nemaju ništa da ispričaju što im je bilo zanimljivo?!

Zato se mame druže sa drugim mamama. Njih ne zanima pretjerano vaše dijete, puštaju svoje dijete da se igra s njim. Imaju razvijenu sposobnost simultane priče sa djecom i neke lijeve teme s vama. Znaju da je vrijeme dragocjeno, brzo se započne i intimna i ozbiljna i sočna priča. Ne smeta im što ste izgledali kao da ne slušate i odjednom otišli da hvatate male pobjegulje. Nastavljaju čim se vratite, ne morate se izvinjavati. Razumiju vas. Od njih se rijetko čuje za dosadu, uvijek imaju šta da pričaju, pa makar to bilo kolliko su puta ustajale tokom noći. A to je ipak zanimljivije od „smor, nema ništa“ koje se uglavnom čuje od slobodnjaka.