O kuvanju u ženama

Iz komšinicinog stana uvijek je bolje mirisao ručak nego iz mog. Mene je to grizlo iako se muž nikad nije žalio da mu moj ručak ne valja, ili da bi radije jeo njen ručak. Zamišljala sam da mu ipak nije svejedno što ga ne dočeka nešto malo specijalnije od mojih jednostavnih jela.

Mislim da mi je bilo najgore kad se komšinica hvali kako njen sin dobro jede, sve pojede, koliko mu je fino sve što skuva. Ja sam svom morala da dubim na glavi da pojede nešto što sam napravila. Pored svih mogućih preispitivanja o tome da li nešto griješim u njegovom vaspitanju pa mi se tako inati, samo mi je još trebalo da razmišljam o tome da li je do mog kulinarskog neumjeća.

Bila sam nesrećna. Mnogo vremena sam provodila čitajući razne recepte, pokušavajući da dostignem taj ideal dobre žene – dobre kuvarice.

Jednog dana na ručku mi je bila svekrva i rekla je, onako pasivno-agresivno kako svekrve to znaju, da mi je riža nekako… nešto nije baš. Sa facom kao da je probala limun, koji ne samo da je kiseo nego i truo. Tu sam pukla. Prokuvalo mi je u glavi, konačno.

Shvatila sam koliko sam luda bila. Zapitala sam se da li ona komšinica, koja me bacala u očaj opojnim mirisima svoje kuhinje, da li se ona ikad brinula što nema pojma o stvarima koje mene zanimaju. Smiješno mi je bilo. Sigurna sam da mnoge nije nikad ni probala, a za neke vjerovatno ni čula. I sigurno je boli uvo za to. A i zašto bi? Ona ima svoj svijet. Isto tako i ja.

Digla sam ruke od zadovoljavanja tuđih kriterijuma. Meni je važno je da je ručak na stolu, da je zdrav i da nije neukusan. Ne moram da se takmičim ni sa kim, svejedno kuvanje nije nikad ni bilo na listi mojih interesa. Đakonije i specijalitete ostavljam onima koje to stvarno zanima. Ja ću da se posvetim stvarima koje mene zanimaju. I biću srećnija, a samim tim i moj muž će da bude srećniji. I zato drage žene, kažem i vama… Ne brinite što neko drugi bolje kuva nego vi. Sasvim je O.K. biti prosječna kuvarica. Muževi više vole zadovoljnu ženu, nego da svaki dan jedu specijalitete. Za takvo nešto, tu je uvijek restoran. Pogotovo ako zajedno odete, onda je to još i provod.

 

Riječ autora:

Nažalost, bojim se da moram pisati i objašnjenje za tekst, da ne bih dobila komentare tipa „Ja kuvam ovako, onako… Ja isto ne volim da kuvam, blabla“.

Ne radi se ovdje o otkrivanju mudrosti, nego o razotkrivanju gluposti. 

Kuvanje je metafora za izmišljene ženske probleme koji od nas prave blesave očajnice. Komšinica i svekrva predstavljaju ljude do čijeg mišljenja nam nije mnogo stalo, ali iz nekih čudnih pobuda (nauka će valjda jednog dana da pronikne u tu pojavu), želimo da to mišljenje ipak bude najbolje moguće. Čak i po cijenu sopstvene sreće, zanemarivanja sebe. I tek onda kad postanemo stvarno nezadovoljne, dolzimo do tzv. „spoznaja“, koje nisu ništa drugo do li izmišljanje tople vode.

Gdje si bila ženo do sad?! Koju deceniju u razvoju si preskočila – dvadesete, tinejdž..?

Je li se na to svela ženska pamet?!

psi